Jesu li zaštićena autorska prava tvitova?

Jul 2009. godine

Autor: Konsuelo Rajnberg

 

Autorska prava i tvitovi – do ove debate je moralo doći. Može li se ponavljanje poruke na Tviteru – besplatnoj društvenoj mreži i mikro bloging uslugama koja omogućava korisnicima da šalju i čitaju novosti ostalih korisnika (poznatije kao tvitovi) – zaista smatrati narušavanjem autorskih prava? Ovaj članak koji je napisala Konsuelo Rajnberg, urednica časopisa BP Council, prvi put je objavljen u BP Council Note 18. juna 2009. godine.

 

 

Debata o autorskim pravima koja se „krčkala“ kada je vlasnik Dalas Maveriksa, Mark Kjuban dobio kaznu od $25.000 od Nacionalne košarkaške asocijacije (NBA) jer je za vreme utakmice tvitovao o navodno lošem suđenju na utakmici. Ono što je, pak, izazvalo hiljade blogova o tvitovanju i autorskim pravima je to što je ESPN ponovo objavio njegove tvitove – bez njegove dozvole – i tako ga dalje otkucali i uticali na to da on plati. Da li je trebalo da njegovi tvitovi budu zaštićeni autorskim pravima? Može li tvit imati autorska prava? Odgovor pravnika na prvo pitanje je bio: nema šanse. A na drugo: ne trudite se.

 

Sa pojavom novih komunikacionih tehnologija javljaju se i pitanja o rušenju autorskih prava. Međutim zaštita tvitova bi bila komplikovana za realizovanje i teško bi se zakonski sprovela – iz više razloga. Većina tvitova ne može imati autorska prava zbog veličine, sadržaja i pitanja scenes a faire (zakonski akt po kome se ne mogu tražiti autorska prava na zajedničke, česte i svima dostupne elemente).

 

Veličina – Prema informacijama na blogu blogherald.com koje postavlja Džonatan Bejli, svaki put kad se pojavi nova komunikaciona tehnologija, promeni se smisao autorskih prava i pojave se nova pitanja o autorskim pravima koja ne odgovaraju postojećim standardima o intelektualnoj svojini (IP). Na primer, kod Tvitera, dok se u uslovima korišćenja jasno kaže da tviteraši poseduju sve što postave na njemu, zbog ograničenja od 140 karaktera gotovo je nemoguće postići taj nivo kreativnosti potreban za zaštitu autorskih prava. U tom smislu, naslovi ili kratke fraze se obično ne mogu zaštititi jer njihova dužina doprinosi nedostatku originalnosti koji je definisan zakonom o zaštiti autorskih prava. 

 

Sadržaj – Članak advokata Broka Šinena pod nazivom „Tviter logika, nesporazum o svojini“ fokusira se na očigledno: činjenice se ne mogu zaštititi autorskim pravima. Upravo su tvitovi i bazirani na činjenicama – od priče o vremenu do objavljivanja šta je neko večerao prethodno veče, ili negodovanja zbog jutarnjeg špica. Da li se neko izražava na duhovit ili jedinstven način nema nikakve veze. Da, neko može potencijalno zaštititi naročito izražavanje neke činjenice, ali ne može i sprečiti druge da pišu o istoj toj činjenici.

 

Scenes a faire - Ovo je francuski izraz koji, po Klintu Fabiosi i Ani Lizi Vilmor iz IPROTECT, označava delo ili deo nekog dela koje nije zaštićeno autorskim pravima, jer elementi kojima opisuje određenu „scenu“ su važni, standardni ili se prirodno javljaju – a ta scena se ne može nikako drugačije opisati do ovim elementima. Na primer, dva pisca mogu koristiti izraze „sjajno“ ili „sunčano“ da opišu izlazak sunca. Scenes a faire se koristi da izvuče sličnosti između dva dela po karakteru, mestu ili temi, koje se ne mogu zaštititi. Šinen kaže da, što se tvitova tiče, 100 korisnika će sigurno opisati čestu situaciju istim ili sličnim izrazima.

 

Autorska prava dobijaju prava, originalna autorska dela – ne tviteraši koji praktično govore iste stvari.

 

Može li se tvit ikad zaštititi?

 

Većina stručnjaka se slaže da odgovor ne može biti samo crno-belo, već „zavisi“. Dok većina tvitova ne bi prošla test „za dobijanje autorskih prava“, neki bi možda imali minimum originalnosti koji se zahteva po zakonu o zaštiti autorskih prava. Na primer, na blogu Majkla F. Martina za "izgubljenu simetriju", kaže da tvit koji daje izbor ili aranžman činjenica i nije puki izveštaj, može se smatrati materijalom za dobijanje autorskih prava. Drugi stručnjaci tvrde da kolekcija tvitova – uzeta kao celina – može zadovoljiti kriterijum za autorska prava. Ali Šinen postavlja ključno pitanje: Čak i kad bi neko posedovao tvit, šta bi radio sa njim?

 

Autorska prava u eri društvenih mreža

 

Uspeh društvenih mreža kao što su MySpace i Facebook doveo je do pitanja intelektualne svojine. Mogućnost objavljivanja – možda zaštićenih – video i audio klipova ili zajedničkih skinutih fajlova, čini ove sajtove pogodnim za rušenje autorskih prava. U slučaju Tvitera, prema članku Džonatana Bejlija „Tweetback, Copyright and Scraping“(blogherald.com), pretraživanje tvitera i linkovi do tvitova koji s epostavljaju na blogove, dovodi do pitanja: da li je zakonito kopirati i objavljivati tuđe tvitove bez dozvole samo zato što imaju link do vašeg sajta?

 

Druga stvar koja je generalno primenljiva na blogovima, je skrejping – proces pregledanja velikog broja blogova, traženje i kopiranje sadržaja auomatizovanim softverom. Skrejping je kopiranje bloga koji ne poseduje onaj koji je taj proces započeo i smatra se ugrožavanjem autorskih prava, ukoliko je taj materijal zaštićen, osim ako ne postoji dozvola za korišćenje.

 

Poenta: pošto se razvija komunikaciona tehnologija, moraće se razviti i zakoni o zaštiti autorsih prava, ako treba zaštititi tvorce, dok u isto vreme se i ograničava sloboda govora.

 

Tviter – Šta radiš?


Tviter je besplatna društvena mreža čija usluga omogućava korisnicima da šalju i primaju poruke poznate kao tvitovi putem Tvitera, ograničene na 140 karaktera, postavljene na profil stranu autora i prosleđuju se „pratiocima“ – onima koji se prijave da primaju poruke od te osobe. Tviter automatski dozvoljava pristup svima za sve poruke, ali autori poruka mogu da ih ograniče samo na krug prijatelja. Tviteri nemaju biografije; jedino šta mogu je da odgovore na pitanje „Šta radiš?“

 

Tviter se pojavio 2006. godine i postao neverovatno popularan 2007. godine – toliko je postao moderan da se često gasio zbog gužve na mreži. To je treća najveća i najnaprednija društvane mreža na internetu. U februaru 2009. godine, porasla je za 1.382 procenta – u poređenju sa 228 procenata, koliko se Facebook razvio. Na sajtu compete.com procenili su da ima 55 miliona mesečnih poseta na Tviteru. Ipak, zbog većih telefonskih računa i poruka koje stižu u svako doba, korisnici se možda osećaju isuviše povezanim. Nielsen Online tvrdi da Tviter zadrži samo 40 odsto svojih korisnika, koji često odustanu posle mesec dana.

 

Tviter je korišćen kao mehanizam za publicitet u predsedničkoj kampanji u SAD 2008. godine. Među slavnim ličnostima korisnicima su Stiven Fraj, Ešton Kučer, Elen Dedženeres i Britni Spirs.

 

Autor: Silvi Kastonki, urednički tim časopisa WIPO, odsek za komunikacije